Na "Da li češće pada crveno ili crno?" odgovara malo računa. O ruletu se priča više priča nego o drugoj igri u kazinu, jer točak deluje jednostavno, a brojevi kao da imaju neki red. Kolike su šanse zaista, piše u samom točku: broj polja i broj nultih polja odlučuju o svemu. Ko to zna, brzo prepozna obećanje koja ne može da se ispuni.
Da li češće pada crveno ili crno? Na ispravnom točku nikako, i to važi za svaki okretaj posebno. Posle deset crvenih zaredom crno nije nimalo izglednije, jer točak nema pamćenje za ranije brojeve. Tabla sa istorijom brojeva kraj stola zato ne služi predviđanju, iako mnogi igrači veruju suprotno. Traženje vrućeg ili hladnog broja menja samo raspored žetona, a šanse u svakom okretaju ostaju nepromenjene. Svaki okretaj je nov.
Kolike su šanse na ruletu, otkriva običan račun. Evropski točak ima trideset sedam polja, nulu i brojeve do trideset šest, te pojedinačan broj pada u proseku jednom u trideset sedam okretaja. Opklada na crveno dobija u osamnaest slučajeva na trideset sedam, jer nula nije ni crvena ni crna. Američki točak nosi još jednu nulu, pa su šanse još malo slabije. Upravo nula objašnjava što kuća dugoročno uvek ostaje u prednosti. Kolike su šanse za nulu? Jedna na trideset sedam na točku sa jednom nulom.
Kod priređivača sa dozvolom točak se redovno ispituje, a elektronski rulet i generator slučajnih brojeva prolaze nezavisne provere laboratorija koje objavljuju izveštaje.
Ne predviđa; posle deset crvenih zaredom crno nije verovatnije, a praćenje vrućih i hladnih brojeva menja samo raspored uloga, ne šanse.
Ne sledi, jer točak ne pamti prethodne ishode; pauza posle lošeg niza pomaže da se ulog ne podigne u pokušaju da se gubitak vrati.
Jedna prema trideset sedam na evropskom točku, koji ima polja od nule do trideset šest; američki dodaje duplu nulu, pa su izgledi još malo slabiji.