На "Да ли чешће пада црвено или црно?" одговара мало рачуна. О рулету се прича више прича него о другој игри у казину, јер точак делује једноставно, а бројеви као да имају неки ред. Колике су шансе заиста, пише у самом точку: број поља и број нултих поља одлучују о свему. Ко то зна, брзо препозна обећање која не може да се испуни.
Да ли чешће пада црвено или црно? На исправном точку никако, и то важи за сваки окретај посебно. После десет црвених заредом црно није нимало изгледније, јер точак нема памћење за раније бројеве. Табла са историјом бројева крај стола зато не служи предвиђању, иако многи играчи верују супротно. Тражење врућег или хладног броја мења само распоред жетона, а шансе у сваком окретају остају непромењене. Сваки окретај је нов.
Колике су шансе на рулету, открива обичан рачун. Европски точак има тридесет седам поља, нулу и бројеве до тридесет шест, те појединачан број пада у просеку једном у тридесет седам окретаја. Опклада на црвено добија у осамнаест случајева на тридесет седам, јер нула није ни црвена ни црна. Амерички точак носи још једну нулу, па су шансе још мало слабије. Управо нула објашњава што кућа дугорочно увек остаје у предности. Колике су шансе за нулу? Једна на тридесет седам на точку са једном нулом.
Код приређивача са дозволом точак се редовно испитује, а електронски рулет и генератор случајних бројева пролазе независне провере лабораторија које објављују извештаје.
Не предвиђа; после десет црвених заредом црно није вероватније, а праћење врућих и хладних бројева мења само распоред улога, не шансе.
Не следи, јер точак не памти претходне исходе; пауза после лошег низа помаже да се улог не подигне у покушају да се губитак врати.
Једна према тридесет седам на европском точку, који има поља од нуле до тридесет шест; амерички додаје дуплу нулу, па су изгледи још мало слабији.